Хај Амин ал-Хусеини (1897-1974) био је исламски свештеник, један од утемељивача радикалног исламизма заснованог на национализму, антијеврејским и антидемократским вредностима, који је оправдавао насилне радње ради остваривања ових циљева. Стварао је пропагандне емисије за Трећи Рајх, које су и даље биле централа вирулентних облика антијеврејске и антиизраелске мржње. Модерно школство одбацује идеју да је он одиграо улогу у одлуци да се покрене Коначно решење 1941-42. године.
Ал-Хусеини је рођен у Јерусалиму крајем деветнаестог века, у богатој и утицајној породици. Студирао је у Јерусалиму, Каиру и Истанбулу, а 1910. године је регрутован у Отоманску војску. Добио је звање Великог муфтије Јерусалима и председника Врховног муслиманског савета од Британаца, 1921. године, након освајања Палестине као мандата под Лигом нација. Ове позиције су ал-Хусеинија учиниле најмоћнијим религијским гласом у заједници палестинских муслимана тог времена. Године 1936. постао је председавајући Арапског високог комитета, центра Арапског револта 1936-39. године, покренутог британским убиством шеика Из ад-Дин ал-Касама 1935. године и потом убиством два Јевреја априла 1936. године. Ал-Хусеини је био приморан да напусти Мандат над Палестином 1937. године након што је британска администрација прогласила комитет илегалним. Хусеини је провео остатак тридесетих година прошлог века у егзилу, прво у Либану а потом у Ираку.
Ал-Хусеини је 21. новембра 1941. године одлетео за Берлин где се састао с Хитлером 28. новембра. Хитлер је топло дочекао ал-Хусеинија иако је одбио да изда јавно саопштење о подршци. Немци су сместили ал-Хусеинија у луксузну берлинску вилу, али су одбили да открију своје конкретне планове за арапски свет или ал-Хусеинијево место у тим плановима. Међутим, искористили су га да им помогне да регрутују око 25.000 босанских муслимана за Борбене СС јединице 1943. године.
Ал-Хусеинијева реторика против Јевреја у пропагандним емисијама у име Трећег Рајха била је отровна. Марта 1944. године, одржао је говор којим је подстицао своје слушаоце: „Устаните као један и борите се за своја света права. Убијајте Јевреје где год их нађете. Тиме усрећујете Бога, историју и религију.” Након кратког периода проведеног под савезничким надзором у кућном притвору у Француској, вратио се на Средњи исток, где је своју каријеру после 1945. године градио у Египту и Либану, побуђујући насиље над Јеврејима и уништење Израела, све до своје смрти у Бејруту 1974. године.
