На истоку, логоре је ослобађала [Црвена армија]. Она је ослободила Мајданек јула 1944. године, Аушвиц 27. јануара 1945. године и концентрационе логоре Грос-Розен, Захсенхаузен, Равензбрик, Штутхоф и Терезинштат у наредним месецима.
На западу, америчке трупе су ослободиле, између осталих, Бухенвалд, Дахау, Дора-Мителбау, Флосенбирг и Матхаузен. Када су британске снаге ушле у Берген-Белзен 15. априла 1945. године, нашле су неких 60.000 затвореника, од којих су многи били у критичном стању од озбиљне неухрањености и раширене епидемије тифуса, окружени хиљадама несахрањених лешева. Емисије из ослобођених логора дописника BBC-ја Рихарда Димблебија и CBS-а Еда Мароуа, имале су велики утицај на своје слушаоце, као и филмски снимци у вестима.
12. априла 1945. године, заједно са генералима САД-а Џорџом С. Патоном и Омаром Бредлијем, генерал Двајт Д. Ајзенхауер, врховни командант Савезничких снага у Европи, посетио је локацију концентрациоог логора Ордруф. Након тога, Ајзенхауер је послао телеграм генералу Џорџу Ц. Маршалу, начелнику Удружених шефова особља у Вашингтону, пишући да „ствари које сам видео не могу се описати… Намерно сам обавио посету, да бих био у позицији да дам доказ из прве руке о овим стварима, ако икада, у будућности, настане тенденција да се ови наводи припишу углавном ’пропаганди’.”
[Црвена армија: војска и ваздушна сила Совјетског Савеза. На крају одлучујући фактор у Другом светском рату, Црвена армија се првобитно мучила да адекватно одговори на немачку инвазију: ослабљена чисткама у официрском кору тридесетих година двадесетог века и ометена Стаљиновим одбијањем да послуша савете својих генерала. Након жестоке битке 1942. године, Црвена армија је почела да ниже успехе након пораза немачких снага у Стаљинграду, јануара 1943. године. Уз америчку помоћ, совјетске снаге су потиснуле немачке снаге назад у Рајх, да би напослетку заузеле Берлин у априлу-мају 1945. године. Историчари процењују да је Црвена армија изгубила приближно 8,7 милиона мртвих и још 4,6 милиона несталих током Другог светског рата.]
