Организовани оружани отпор био је један од кључних начина на који су Јевреји пружали отпор нацистичком прогону у Европи.
Јевреји су формирали оружане групе отпора у преко 100 гета у окупираним подручјима Источне Европе. Организатори ових група отпора били су млади мушкарци и жене који нису хтели да дозволе Немцима да одлучују када и како ће бити убијени. Јеврејски омладински покрети – нарочито Хашомер Хацаир – били су основа за стварање тих група отпора.
Поред тога што су покушавали да организују устанке, јеврејске групе из подземља су помагале Јеврејима да побегну из гета и када је то било могуће, да се придруже партизанским групама како би се борили против Немаца и њихових саучесника.
Постојали су оружани устанци у неким гетима и у неколико логора, укључујући Треблинку, Собибор и Аушвиц. Најпознатија од ових побуна била је Устанак у Варшавском гету, у коме су борци из гета одбијали немачке трупе скоро месец дана, од априла 1943. до 16. маја 1943. године.
