Преживели позирају с британским војницима убрзо након ослобађања Берген-Белзена. Међу фотографисанима су Хадаса Бимко (друга слева), капетан Винтерботом и др Рут Гутман (15. април 1945). Извор фотографије: Меморијални музеј Холокауста у Сједињеним Државама, љубазношћу Хадасе Бимко Розензафт
У децембру 1944. године, 149 холандске јеврејске деце чији су родитељи били депортовани на друга места, остављено је ван једне од женских барака у концентрационом логору Берген-Белзен у Немачкој. Група жена затвореница је увела децу унутра и одлучила да се брине о њима.
Предвођене јеврејском зубарком из Пољске, др Хадасом (Адом) Бимко (касније Розензафт), оне су направиле дечји дом у две бараке где су скупљале још деце из различитих земаља. Упркос пренасељености, глади, страшним хигијенским условима и епидемији тифуса која је беснела, жене су одржале у животу 149 јеврејске деце током оштре зиме 1944-45. године, све док Берген-Белзен није ослобођен 15. априла 1945. године.
