Јевреји су пружали отпор нацистима на различите начине: физички, духовно и морално.
У многим гетима и логорима, постојао је оружани отпор. Најпознатији пример тога се одиграо у априлу-мају 1943. године када је мало преосталих Јевреја из Варшавског гета држало немачке трупе на одстојању скоро цео месец. Други Јевреји су се придружили партизанима и другим групама отпора широм окупиране Европе да би се борили против Немаца.
Постојао је такође и духовни отпор. Јевреји у гетима и логорима су одбијали да пусте нацисте да их дехуманизују, тј. да их лише квалитета и особина које су чиниле да се осећају цивилизованим. Тако, када су немачке власти забраниле Јеврејима у гетима да образују своју децу, они су држали тајне часове. Јевреји су такође организовали тајне молитве да би поштовали Шабат, Јеврејске свете дане и друге јеврејске религијске празнике.
Коначно, Јевреји у гетима и логорима су се међусобно подржавали морално и емоционално, чак и у гасним коморама. Постоји много примера о томе како су Јевреји певали националне и религијске песме док су их водили у смрт, као и о родитељима који су тешили децу на ивици јама за стрељање.
