Берген-Белзен је био нацистички концентрациони логор у Доњој Саксонији, Немачка, око 65 километара од града Хановера. Првобитно је успостављен 1943. године као логор за привилеговане и друге посебне затворенике, укључујући затворенике из неутралних земаља, или оне које су немачке власти хтеле да размене за немачке затворенике у рукама Савезника.
Почев од јесени 1944. године, затвореници из концентрационих и логора смрти, као што је био Аушвиц, пребацивани су у Берген-Белзен у великом броју, па је затвореничка популација у логору порасла са 7300 у јулу 1944. године на око 15.000 у децембру те године. Када су Берген-Белзен ослободиле британске трупе 15. априла 1945. године, он је имао више од 60.000 затвореника, од којих су већину чинили Јевреји, али је такође било и Пољака, Рома, хомосексуалаца и других.
Током зиме 1945. санитарни услови су тамо били ужасни, са затвореницима оболелим од тифуса, екстремне неухрањености, дизентерије и других преносивих болести. Процењује се да је приближно 50.000 затвореника умрло у Берген-Белзену, укључујући Ану Франк.
Након ослобађања, преживели су пребачени у оближњу немачку војну базу која је постала највећи Логор за расељена лица у Немачкој.
