Кристална ноћ, која се често назива и „Ноћ сломљеног стакла” због разбијања прозора на продавницама и синагогама, еуфемизам је који су сковали нацисти да означе велики антијеврејски погром спроведен широм Немачке, Аустрије и окупиране Судетске области у Чехословачкој, 9. и 10. новембра 1938. године.
9. новембра 1938. године увече, полиција је стајала скрштених руку док су чланови јединица [СА] и [Хитлерове омладине] излазили на улице широм Рајха. У насиљу које је уследило, спаљено је и уништено 267 синагога, јеврејске радње су опљачкане, а излози разбијени, оскрнављене су јеврејске школе, куће и болнице.
Разлог који је навела нацистичка пропаганда било је убиство младог дипломате у Паризу од стране јеврејског тинејџера чија је породица била депортована из Немачке и остављена од стране пољске и немачке владе у пограничном месту Збоншињ.
Након Кристалне ноћи, полиција је ухапсила 30.000 јеврејских мушкараца и сместила их у концентрационе логоре. Након што су ослобођени, број захтева за напуштање Немачке је порастао, мада је само мали број захтева за стране визе усвојен.
Иако се уобичајено сматрају преломном тачком која је довела до ескалације антијеврејске политике и осећања нацистичке Немачке, догађаји нису довели ни до какве значајније акције Савезничких влада против нациста, нити су подстакли прихватање јеврејских избеглица од стране других земаља. У лето 1939. године, избеглицама укрцаним на [МС Св. Луис] одбијен је улазак у Сједињене Државе, Канаду и Кубу.
[МС Св. Луис: немачки прекоокеански брод који је напустио Хамбург и кренуо за Кубу маја 1939. године, са 900 путника који су тражили уточиште од нацистичког прогона. Броду није дата дозвола да се искрца на Кубу, Сједињене Државе и Канаду, па се на крају вратио у Европу у јуну. Већини избеглица је понуђен азил у Француској, Белгији и Холандији. Историчари процењују да је већина укрцаних на крају убијена у Аушвицу након инвазије на те земље.]
[СА: на немачком, Sturmabteilung (јуришни одреди). Kao паравојно крило NSDAP-а, привлачећи своје чланство из радничке класе, незапослених ветерана, СА су стекле оправдану репутацију због насиља и силеџијства у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века. Током двадесетих, обезбеђивале су партијске састанке и митинге, као и „прикупљале” доприносе за фондове партије. Након јачања моћи 1933. године, руководство СА је подстицало још агресивнију примену нацистичког програма, нарочито изражавајући жељу да преузму и Армију. Да би придобио подршку Армије, Хитлер је наредио хапшење и убиства вођа СА одреда у јуну-јулу 1934. године у такозваној Ноћи дугих ножева. Након тога, СА одредима је припала веома мала улога у нацистичкој Немачкој.]
[Хитлерова омладина: на немачком, Hitlerjugend. Омладинска асоцијација тинејџера, Хитлерова омладина, и њен пандан Лига немачких девојака, постале су обавезне за целу немачку омладину 1936. године. Поред идеолошке индокринације, активности су биле строго подељене по половима. Дечаци су се фокусирали на вештине које су их обучавале за војну службу, а девојчице су обучаване да буду супруге и мајке. Историчари се не слажу по питању степена до ког је Хитлерова омладина била успешна у индоктринацији немачке омладине. Иако су неки бивши чланови, као што је Мелита Машман, писали о степену у ком су до касно били присталице нацистичке идеологије, други извори говоре да је присуство у омладинским покретима изазивало негодовање код неких младих људи.]
