„Коначно решење јеврејског питања” био је еуфемизам који су власти нацистичке Немачке користиле за означавање плана за уништење европских Јевреја. Најважнија употреба појма у том значењу била је у меморандуму [Хермана Геринга] упућеном [Рајнхарду Хејдриху], 31. јула 1941. године, у коме тражи од Хејдриха да припреми „свеобухватни план прелиминарних организационих, практичних и финансијских мера за спровођење намераваног коначног решења јеврејског питања.”
Имплементација и координација Коначног решења је утврђена 20. јануара 1942. године на састанку виших СС официра и немачких владиних званичника из различитих министарстава и агенција у Берлинском преграђу Ванзе. Овај састанак је првобитно био планиран за децембар 1941. године али је отказан након Хитлерове објаве рата Сједињеним Државама.
[Херман Геринг: као борбени пилот у Првом светском рату, Геринг се придружио нацистима двадесетих година прошлог века након што је чуо Хитлеров говор. До 1933. године, он био је у средишту NSDAP-а и преузимао разне службе и одговорности. Најпознатији је по својој улози команданта ваздушних снага и директора Четворогодишњег плана за поновну изградњу немачке економије како би она могла да води рат. Како је Трећи Рајх напредовао, Геринг је постајао опседнут почастима, звањима и униформама, а прогресивно је постајао и зависник од дрога. Он је био у нарочитом фокусу ратног хумора у Немачкој, након хвалисања да Савезници никада не би били у стању да бомбардују Берлин.
Као другооптужени на првом Нирнбершком суђењу, Геринг је повратио велики део својих ранијих способности, услед принудног одвикавања од дроге током боравка у затвору. Учинио је да главни адвокат из САД-а Роберт Х. Џексон изгледа неспособно док га је испитивао, те га је под контролу морао ставити британски саветник сер Дејвид Максвел-Фајф. Трибунал га је осудио на смрт, али је он починио самоубиство тровањем неколико сати пре извршења казне.]
[Рајнхард Хејдрих: рођен 1904. године, Хејдрих се придружио СС јединицама 1931. године, убрзо након што је постао шеф Службе обезбеђења (Sicherheitsdienst, SD), одговоран за интерну безбедност партије. Током тридесетих година прошлог века, Хејдрих је добијао све већу и већу одговорност у полицијским питањима и постао шеф Гестапа (Тајна државна полиција, Geheime Staatspolizei) 1934. године. Године 1936. додао је својој биографији задужење за Заштитну полицију, а 1939. је постао начелник Главне канцеларије за безбедност Рајха, одговоран за све полицијске функције у нацистичкој Немачкој. У лето 1941. године, Хејдрих је био задужен и за „Коначно решење јеврејског питања” па је сазвао Ванзејску конференцију у јануару 1942. Именован да води Протекторат Рајха над Чешком и Моравском у септембру 1941. године, брутално је сузбијао чешки отпор док је надгледао депортацију Јевреја из чешких земаља. Његова политика помирења и немарење за личну безбедност довели су до његовог убиства од стране чешких агената које је плаћала Британија, који су га напали у центру Прага у мају 1942. године. Умро је од инфицираних рана задобијених у нападу, 4. јуна 1942. године]
