![D663a238 d2a1 4cd1 9b8e 11885ca1b865](https://wjc-dev.imgix.net/about-holocaust/assets/ln9OXAt9/d663a238-d2a1-4cd1-9b8e-11885ca1b865.jpg?auto=format&fit=crop&fm=jpg&h=480&lossless=true&q=60&w=750)
Службеници СС јединица и полиције међусобно разговарају током прозивке затвореника у Бехнвалду (1939. или 1940). Карл Ото Кох је други слева. Извор фотографије: Меморијални музеј Холокауста у Сједињеним Државама
Након Холокауста, многи људи који су играли улогу у масовном истребљењу Јевреја, рекли су да нису имали избора и да су углавном следили наређења док су се бојали за своје сопствене животе. Упркос учесталости с којом је ова тврдња изношена, није пронађен ниједан пример да је неко био кажњен због одбијања да учествује у операцијама убијања.
Многе приче потврђују да чак и са избором да се изузму, не само Немци, него такође и многи грађани окупираних и европских земаља Осовине, добровољно су чинили неописиве злочине. Дебата о томе зашто је толико много њих одабрало да спроводи Холокауст, далеко је од решења.