Смештен у окупираној Пољској, Аушвиц је био највећи од многих комплекса концентрационих логора које су изградили нацисти. Састојао се од три главна логора и скоро 50 под-логора: Аушвиц I, концентрациони логор, Аушвиц II-Биркенау, највећи део логорског система Аушвиц, који је обухватао и концентрациони логор и центар за убијање, и Аушвиц III-Моновиц, смештен у близини зграде фабрике за производњу синтетичке гуме коју је изградила ИГ индустрија боја.
Између 1940. и 1945. године, најмање 1,3 милиона људи, од којих су већина били Јевреји, депортовано је у комплекс логора Аушвиц, а од њих је 1,1 милион убијено. Међу жртвама било је приближно 1 милион Јевреја, 74.000 нејеврејских Пољака, 21.000 Рома, 15.000 совјетских ратних заробљеника и између 10.000 и 15.000 осталих, укључујући најмање 43 хомосексуалца.
Иако је првобитно установљен за држање пољских политичких затвореника, нацисти су почели тамо да примењују Коначно решење од марта 1942. године. У ту сврху, конструисали су гасне коморе и крематоријуме на локацији Аушвиц II-Биркенау.
Аушвиц је био центар уништења европских Јевреја, а преживели укључују многа позната имена. Више него било који други логор, преживели из Аушвица – Ели Визел, Примо Леви, Имре Кертес и многи други – описивали су Холокауст и потврдили да је Аушвиц постао његов дефинишући симбол. 27. јануар 2005. године – годишњица ослобађања Аушвица 1945. године – проглашен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација Међународним даном сећања на жртве Холокауста.
