Концентрациони логор је био установа развијена у нацистичкој Немачкој како би се затварали политички непријатељи и противници. Често смештени у предграђима већих градова, концентрациони логори су били веома видљиви показатељ спремности нацистичког режима да користи насиље и терор и служили су да застраше и утишају свако могуће противљење. Затвореници концентрационих логора су држани у нехуманим условима и подвргавани тортури, изгладњивању и у одређеним логорима, медицинском експериментисању.
Први од ових логора био је отворен у Дахауу, близу Минхена у Баварској, марта 1933. године. У раним годинама режима, затвореници су обухватали комунисте, социјалисте, социјал-демократе, Јеховине сведоке, хомосексуалце, криминалце и друге, које су нацисти сматрали девијантним.
Након погрома у Кристалној ноћи у новембру 1938. године, према проценама, 30.000 немачких и аустријских Јевреја је ухапшено и затворено у концентрационе логоре. Након избијања Другог светског рата, немачке власти су прошириле своју мрежу концентрационих логора. Она је обухватала: логоре за принудни рад (као што је био *Нојенгаме* у Немачкој) који су имали за циљ да експлоатишу затворенички рад да би донели профит СС јединицама; транзитне логоре (као што је био *Вестерборк*у Холандији) за олакшавање депортације Јевреја и логоре за истребљење као што је *Треблинка*, који нису имали скоро никакву инфраструктуру осим гасних комора, смештаја за СС јединице и објеката за сортирање ствари убијених.
