Моше Бејски је рођен у селу Ђалошице близу Кракова, у Пољској, 1920. године. У младости, Моше је приступио Омладинском покрету циониста који је координирао имиграцију пољских Јевреја у Британски мандат у Палестини. Нажалост, срчано обољење и немачка инвазија на Пољску 1939. године су га спречили да оде са својим колегама.
Током 1942. године, већина Јевреја из Кракова је била депортована у концентрационе логоре па је и породица Бејски била расељена. Моше и његова браћа, Јури и Дав, били су депортовани у Плашов, концентрациони логор на периферији Кракова.
Уочи Другог светског рата, у Кракову је живело преко 60.000 Јевреја. До 1945. године, скоро сви су били депортовани или у Аушвиц или у Плашов.
Једне ноћи, Моше је храбро покушао да побегне из кампа, избегао је стражаре и провукао се кроз ограду. Када је изашао, потражио је уточиште код својих бивших комшија, чија деца су била његови пријатељи и школски другови. Та породица је, у страху да ће их нацисти ухватити, одбила да му пружи уточиште. Очајан, Бејски се вратио у Плашов.
„То су били сами костури. Добро се сећам пута којим су се вукли ослањајући се једни на друге, док су долазили у логор. Надам се нико никада неће морати да види такав призор. Било их је близу 100…"
Моше и његова два брата су на крају стављена на списак за рад у фабрици Оскара Шиндлера. Током рата, Моше је правио гумене печате са симболом нацистичког режима, као и фалсификоване папире и пасоше које је Шиндлер користио да би тајно изводио Јевреје из Пољске.
Три брата Бејски је на крају ослободила совјетска Црвена армија маја 1945. године.
После рата, Бејски је имигрирао у Израел и дипломирао право. Мало њих је знало да је Моше преживео Холокауст, све док није сведочио на суђењу Адолфу Ајхману 1961. Током сведочења, Бејски је изнео потресну причу о условима у концентрационом логору Плашов и говорио о страшном очају и беспомоћности јеврејских затвореника у логору.
У својим познијим годинама, Моше Бејски је постао судија Врховног суда у Израелу и председник Комисије правде у Меморијалном центру Јад Вашем.
Бејски је дуги низ година био близак с Оскаром Шиндлером и 1974. године је, након његове смрти, одржао дирљив говор.
Извор: Јад Вашем
