Арнолд Ерлангер је рођен 1916. године у Ихенхаузену, у Немачкој, као син месара који је ратовао у Првом светском рату. У 13. години, Арнолд је добио посао у фабрици, јер родитељи више нису могли да му приуште слање у школу. Потом, 1935. године, нацисти су донели Нирнбершке законе. Његова сестра је изгубила посао а породици је забрањено да се укључује у друштвене, атлетске или културне организације.
После Кристалне ноћи, Арнолд је ухапшен заједно са 30.000 других мушкараца и послат у концентрациони логор Бухенвалд. Убрзо је био пуштен под условом да напусти Немачку у року од три месеца. Ерлангер је напустио земљу и у фебруару 1939. године дошао у Холандију где је радио на фарми и као ковач. Средином 1940. године Холандија је пала пред нацистима након само једног дана бомбардовања од стране Ратног ваздухопловства.
„Имао сам истетовиран број на руци. У сваком кампу смо имали бројеве тако да више нисмо представљали људска бића. Само у Аушвицу вам је број био истетовиран на руци. У другим концентрационим логорима, имали сте га на униформи или на таблици коју сте носили око врата.”
Ерлангер је ускоро био ухапшен и интерниран у разне концентрационе логоре. Његово прво одредиште је био радни логор у Омену где су га приморавали да забавља немачке официре и да подноси злостављање. Следећа станица његовог страшног путовања био је Буна-Моновиц, под-камп Аушвица, где је радио на пољима и као заваривач. Касније је послат у концентрациони логор Флосенбург где је био примораван на још тежи рад.
Флосенбург је ослобођен априла 1945. године. Ерлангер је био један од двојице из његовог села који су преживели Холокауст.
Након рата, Ерлангер се вратио у Холандију где је оженио Јеврејку чији је муж умро у Холокаусту. Укупно је изгубио више од двадесет пет рођака.
После тога, Ерлангер је напустио Европу и отишао у Аустралију где ће касније написати и мемоаре под називом „Изабери живот”. У њему говори о догађајима током Холокауста и описује како нечија способност за рад значи живот или смрт за затворенике. Када је сломио десну руку у радном логору Буна-Моновиц, наставио је да ради иако није био у стању да држи алат.
Извор: ЈХЦ (Јеврејски Холокауст центар), Мелбурн
