Рита Леви-Монталћини је рођена у породици сефардских Јефреја у Торину, у Италији, 1909. године. Избачена је с Универзитета у Торину након што је Мусолини, фашистички вођа Италије, донео антијеврејске законе 1938. године.
Ови расистички закони су спречили Монталћинијеву да настави било какве више студије у Италији. Године 1939. је по позиву Института за неуролошка истраживања у Бриселу отпутовала у Белгију да би тамо учествовала у истраживачком пројекту. Тамо се кратко задржала јер се исте године вратила у Италију због страха од немачке окупације земље.
Њена породица се суочила с избором: имигрирати у Сједињене Државе или остати у Италији под Мусолинијевим расистичким законима. Бирајући ово друго, породица је остала у Италији али је напустила Торино. По доласку у Фиренцу, Рита је у својој спаваћој соби организовала лабораторију како би наставила своје истраживање.
„Требало би да захвалим Мусолинију што ме је прогласио припадником ниже расе. То ми је донело задовољство у раду, нажалост не више у универзитетским институтима, већ у спаваћој соби.”
С немачком инвазијом на Италију септембра 1943. године, већина Јевреја на северу земље је похапшена и послата у Аушвиц. Научници сматрају да је од септембра 1943. године до краја рата у марту 1945. више од 10.000 Јевреја депортовано из Италије у концентрационе логоре. Већина њих, око 7700, је убијена, углавном у Аушвицу.
Ритина породица је била присиљена да се крије у подземљу Фиренце, где су добијали помоћ од нејеврејских продица до ослобођења Италије августа 1944. године.
Године 1986, Рита Леви-Монталћини је добила Нобелову награду за физиологију или медицину, за откриће фактора раста нерава. У својим познијим годинама она је установила програм стипендија за младе афричке жене научнице. Умрла је 2012. године, у 103. години.
Извор: Светски јеврејски конгрес
