Јануш Корчак је био пољско-јеврејски писац, педијатар и борио се за дечија права. Као популарни писац и емитер у предратној Пољској, Корчак је приморан да иде у Вашавски гето где је наставио да брине о потребама сирочади. Упркос понудама да му се гарантује безбедност, он је пратио децу која су била под његовим старањем до логора смрти Треблинка августа 1942. године.
Рођен као Хенрик Голдшмит 1879. године, син угледног варшавског адвоката, помагао је својој породици писањем. Узео је име Јануш Корчак из пољске књижевности за свој псеудоним. Током 1911-12. године постао је директор варшавског сиротишта и водио га по својим принципима заснованим на правима и достојанству детета.
Током двадесетих и тридесетих година прошлог века, постао је значајна фигура пољског друштва, позната по својим текстовима и емисијама о образовању и развоју деце. Његове емисије су укинуте због растућег антисемитизма у Пољској након смрти Јозефа Пилсудског 1935. године, али његов литерарни углед је опстао.
Године 1940. заједно са осталих 350.000 варшавских Јевреја, био је принуђен да живи у гету. И сиротиште је с њим прешло у Гето, с просторијама прво у улици Хлодна а потом у улици Сијена. До лета 1942. године, сиротиште је имало око 200 становника. Корчаков дневник разјашњава и окрутне услове и његову наклоност за сирочад, чији број је стално растао.
У августу 1942. године, током „Велике депортације” из Варшавског гета, нацисти су се позабавили сиротиштима, гасећи их једно по једно. Иако му је била понуђена релативна безбедност, Корчак је одлучио да иде са својим штићеницима, предводећи их до Претоварног места, одакле су депортовани 5. или 6. августа 1942. године. Нема начина да засигурно сазнамо зашто је он одлучио да тако поступи, али његови текстови су стално истицали потребу детета као највиши циљ. Како је написао у свом Дневнику из гета у мају 1942. године: „Град ставља децу на мој пут, као мале морске шкољке, а ја сам само добар према њима. Не питам их ни одакле долазе, нити на колико дуго нити куда иду, због добра или зла.”
