Холокауст је погодио људе у свим земљама Европе и Северне Африке, а његове последице се и даље осећају широм света. Прецизан одговор на ово питање је компликован због промена у националним границама Европе пре, током и након Другог светског рата. Они који су убијени у Холокаусту, убијени су углавном у логорима и гетима који су се налазили у окупираној Пољској или у операцијама стрељања даље на истоку, у балтичким државама и на територији СССР-а (данашња Белорусија, Украјина и Русија). Поред тога, јеврејске заједнице Румуније, Хрватске и Мађарске су систематски прогоњене и убијане од стране локалних снага, како под немачком командом тако и независно. Жртве су међутим долазиле из целе Европе и из француских поседа у Северној Африци и нису се могле идентификовати, концентрисати и транспортовати без локалне помоћи или сарадње транснационалних железничких мрежа. На пример, Јевреји депортовани с Крфа јуна 1944. године путовали су девет дана, пролазећи кроз бројне локалне железничке мреже.
Утицај Холокауста се међутим осетио и осећа се и далеко ван Европе. Ако обухватимо земље у које су избеглице бежале, у којима су рођаци примали вести о убиствима чланова својих породица, или у којима су преживели засновали своје домове након Другог светског рата, онда се може рећи да се Холокауст одиграо глобално.
