Хана Сенеш (Hannah Szenes, на енглеском често као Senesh) била је мађарска Јеврејка која се добровољно пријавила да се спусти падобраном у окупирану Европу марта 1944. године како би помогла у организацији оружаног отпора. Ухваћена је убрзо након уласка у Мађарску и погубљена у новембру 1944. године.
Сенеш је рођена у јулу 1921. године у добростојећој и асимилованој будимпештанској јеврејској породици. Након што је искусила антисемитизам у средњој школи, постала је циониста и емигрирала у Мандат над Палестином 1939. године. Придружила се Сдот Јам кибуцу близу Цезареје, 1941. године, након што је завршила пољопривредну школу.
Године 1943. службеници Јеврејске агенције су јој се обратили за помоћ покретима отпора у Европи. Завршила је обуку за падобранце јануара 1944. године, а средином марта се спустила у окупирану Југославију. Ухапшена је у јуну, скоро одмах након преласка мађарске границе и била је затворена у Будимпешти. Иако су власти ухапсиле њену мајку, Сенешева је одбила да изда, говорећи пркосно на свом суђењу у новембру. Осуђена је на смрт и одбила је прилику да у последњем моменту моли за помиловање. Погубљена је од стране стрељачког одреда, 7. новембра 1944. године, у 23. години живота.
Након рата, Сенеш је постала централна фигура у пантеону нове државе Израел. Године 1950. њени посмртни остаци су пренети из Будимпеште у Маунт Херцл у Јерусалиму. Њена песма „Благословена је шибица”, написана у Југославији маја 1944. године, позната је генерацијама Израелаца:
Благословена је шибица која сагори у запаљеном пламену.
Благословен је пламен који гори у тајној постојаности срца.
Благословено је срце које има снагу да заустави своје откуцаје у име части.
Благословена је шибица која сагори у запаљеном пламену.
