Тувија, Азаел и Зус Бјелски били су из земљорадничке породице близу Новогрудока (Nowogrodek) у предратној Пољској (данас Новогрудок (Navahrudak) у Белорусији). Након немачке инвазије на СССР у јуну 1941. године, породица Бјелски је депортована у Новогрудски гето. Након што су им родитеље убили Немци, они су побегли из Новогрудског гета у децембру 1941. године и формирали партизанску групу од око 30 чланова. Помажући Јеврејима из гета у оближњим градовима да побегну, група је порасла на око 700 чланова током наредних осамнаест месеци. Тувија, најстарији од браће, био је изабран да командује групом.
Августа 1943. године, група је била принуђена да направи камп дубоко у Налибоки шуми, североисточно од Новогрудока. Тувија је био решен да прихвати сваког Јевреја који затражи да се придружи групи. До краја рата, Камп породице Бјелски је имао разне индустрије и установе, укључујући школу, пекару, амбуланту и вешерницу. Тувија је наглашавао да је „важније спашавати Јевреје него убијати Немце.”
Током времена проведеног у шуми, група Бјелски је морала да се бори с другим партизанским групама, од којих су неке имале чланове који су били екстремни антисемити. Тувија Бјелски је дошао до тешког споразума с командантом совјетских партизана, па су Бјелски партизани учествовали у заједничким операцијама против немачких стражара и белоруских колабораната. Азаел је убијен јануара 1945. године након што је био регрутован у Црвену армију.
У лето 1944. године, Белорусија је ослобођена и Бјелски група, која је тада бројала око 1200 чланова, изашла је из шума и разишла се својим путевима. Тувија и Зус су емигрирали у Мандат над Палестином и учествовали су у Израелском рату за независност 1948. године. Група је била тема филма из 2008. године под називом Пркос, који је заснован на делу историчарке Нехамe Тек, са Данијелом Крејгом у улози Тувије. Неке процене говоре да број потомака Бјелски групе износи 10.000.
