Величина јеврејске популације у Бугарској 1945. године је била скоро идентична оној из 1939. године. Обухватала је око 50.000 или 0,8% укупног становништва Бугарске. Конзистетност величине популације је била постигнута протестима и акцијама широке коалиције црквених вођа и парламентараца, као и обичних људи, када су депортације коначно наређене 1943. године. Цена спасавања Јевреја „старе” Бугарске била је међутим, депортација више од 11.000 Јевреја са територија Македоније и Тракије.
Бугарска је остала неутрална све до придруживања Силама Осовине у марту 1941. године, у замену за контролу над Македонијом и Тракијом. Бугарска је већ била усвојила немачке антисемитске законе, укључујући ношење Жуте звезде, кроз свој Закон за одбрану нације, који је донет јануара 1941. године. Систематско изузимање за ветеране, оне који су прешли у хришћанство и оне из мешовитих бракова, умањили су дејства закона. Комесаријат за јеврејска питања је установљен јуна 1942. године под вођством антисемитског националисте Александра Белева, с намером да спроводи постојећи закон и установи гета.
Јануара 1943. године, Теодор Данекер, изасланик Адолфа Ајхмана, стигао је из Берлина. Данекер и Белев су се сложили да се 20.000 Јевреја депортује из Бугарске. Марта 1943. године, 11.343 људи је депортовано у Аушвиц и Треблинку из Македоније и Тракије, док су у „старој Бугарској” (у њеним границама пре 1941. године) спровођена хапшења и гетоизација Јевреја. До тог времена међутим, политичка и војна ситуација се одлучно преокренула против Немачке. Парламентарци који су били сведоци хапшења у регионима су протестовали, потписујући отворено писмо краљу Бугарске Борису III, тражећи од њега да заустави „изузетне и сурове мере [...] које би могле владу и целу нацију изложити оптужбама за масовно убиство.” Стефан, православни митрополит Софије, упозорио је краља Бориса III да „Бог гледа твоје радње из раја.” Одлуци краља Бориса III да евакуише Јевреје из Софије у села противили су се обични грађани као неправедној. Многи евакуисани Јевреји су се такође крили по селима, а у августу 1943. године, немачки амбасадор у Софији је писао Берлину да ће се депортације наставити само ако се политика и војна ситуација поправе.
