Током Другог светског рата, само око 120 данских Јевреја од предратне популације која је бројала око 6000 је умрло. То се догодило услед три фактора: прво, одбијање данских званичника и грађанства да сарађују с нацистима приликом идентификације и хапшења јеврејске популације; друго, висок степен аутономије који су данске власти имале под немачком окупацијом; треће, политички контекст у време предложене масовне депортације, што је код Немаца изазвало сумње у ту операцију. Све то је било олакшано малом бројношћу и хомогеношћу данске популације, која је била у стању да координира националне напоре да премести веома локализовану јеврејску популацију на сигурно, прво у скровишта, а потом у неутралну Шведску.
Немци су напали Данску у априлу 1940. године. Укупан број Јевреја је био око 7500: домаћа популација од око 6000 њих, увећана избеглицама из Немачке и Источне Европе. Данској је било, као „аријевској” нацији, дозвољено да задржи скоро потпуну аутономију у својим домаћим пословима, а влада је одбила да примењује дискриминаторно законодавство против Јевреја или њихове имовине.
Након што је данска влада поднела оставку радије него да примени немачке декрете против отпораша и саботера, Немачка је прогласила ратно законодавство у Данској, августа 1943. године. Септембра 1943. године, Хитлер се сагласио са захтевом Генерала СС јединица Вернера Беста који је тражио депортацију данских Јевреја. Бест је међутим, почео да сумња да ли је та акција политички оправдана и упозорио нејеврејске Данце. Мрежа данских званичника, вође јеврејских заједница и данско грађанство су Јевреје преместили у скровишта, највише у приобалним продручјима. Током наредних месец дана отприлике, рибари су превозили Јевреје у неутралну Шведску. Као резултат ове колективне акције, веома мали број Јевреја је пронађен током покушаја хапшења 1. октобра. Хапшење је даље било отежано одбијањем данске полиције да сарађује: Само око 470 Јевреја је пронађено и депортовано у Терезинштат. Практично сви Јевреји који су изведени 1943. године вратили су се у Данску 1945. године.
