Ирена Сендлер (1910-2008) је била пољска социјална радница која је помагала Јеврејима у Варшави током немачке окупације. Постала је водећи активиста у Жеготи након што је тај савет установљен у јесен 1942. године. Од 1943. године, као шеф Дечије секције, користила је своје контакте са сиротиштима и другим установама како би налазила скровишта за децу. Тачан број деце коју је спасила својим радом није познат, али се процењује да је он достигао 2500.
Сендлерова је имала само 29 година када су Немци окупирали Варшаву на почетку Другог светског рата. Ризиковала је свој живот да би имала приступ Варшавском гету након што је он запечаћен новембра 1940. године, тако што је тражила дозволу да изврши инспекцију санитарних услова. Користила је приступ како би тајно изводила људе из гета. Када је Жегота успостављен након „Велике депортације” у лето 1942. године, Сендлерова је постала водећи активиста, радећи на кријумчарењу преживелих и стварању скровишта.
Септембра 1943. године, Сендлерова је постављена за шефа Дечије секције и помагала је да се деца напуштена након коначног уништења гета сместе у сиротишта и верске установе у и око градова Варшава и Лубин. Била је ухапшена, мучена и осуђена на смрт у затвору Павијак октобра 1943. године. Ослобођена је у фебруару 1944. године након што је пољско подземље обезбедило њено пуштање подмићивањем службеника. Након ослобађања, Сендлерова је наставила да ради за покрет отпора, након краћег периода скривања. Када су је питали да објасни своје деловање, одговорила је: „Отац ме је учио да када се неко дави, не треба да га питаш да ли уме да плива, него треба само да скочиш и помогнеш му.” Награђена је титулом Праведних међу народима 1965. године. Умрла је у Варшави 2008. године у 98. години живота.
