Аба Ковнер (1918-1987) и Витка Кемпнер (1922-2012) су обоје били вође одсека Хашомер Хацаира (Ha-Shomer ha-Za'ir), ционистичког омладинског покрета, у Вилњусу. Витка је рођена у Калишу у Пољској, али је побегла у Литванију окупирану од стране Совјета 1939. године након немачке инвазије. Ковнер је рођен у кримском граду Севастопољу, али је средњу школу похађао у Вилњусу.
У јесен 1941. године, након немачке инвазије на Совјетски Савез, нацисти су успоставили два гета у Вилњусу. Масовно стрељање Јевреја у Понарију почело је убрзо након тога. Гласине о убијању су стигле у гето и Кемпнерова и Ковнер су почели да претварају омладинску групу у партизанску ћелију. Кемпнерова је предузела прву акцију оружаног отпора групе тако што је прокријумчарила бомбу из гета да би разнела железничку пругу.
Даље током 1941. године, Ковнер је био убеђен да је стрељање у Понарију било део немачког плана за истребљење Јевреја из Европе. 31. децембра 1941. године, Ковнер, Кемпнерова и курирка Тосија Алтман прочитали су познату прокламацију којом се Јевреји из гета у Вилњусу позивају да не буду као овце које се воде на клање. То је било једно од најранијих разоткривања нацистичког плана за геноцид и помогло је уједињењу покрета отпора у Вилњусу у Јединствену партизанску организацију.
Ковнер и Кемпнерова нису, међутим, могли да убеде много становника гета у Вилњусу да га напусте пре његове коначне ликвидације у септембру 1943. године. Током следећих девет месеци, њихова партизанска група, позната под називом „Осветници”, водила је успешну кампању против Немаца. Процењује се да су убили 212 Немаца и спасили 71 Јевреја.
Ковнер и Кемпнерова су се вратили у Вилњус након што га је Црвена армија ослободила у јулу 1944. године. Љути због масовног убијања и уништења, осмислили су план да се освете Немцима тако што су отровали хлеб за логор за ратне заробљенике. Радили су такође са подземном организацијом Бриха на пребацивању преживелих у Мандат над Палестином, пре него што су се венчали 1946. године. Емигрирали су у Мандат над Палестином убрзо након венчања.
Након командовања трупама у Израелском рату за независност 1948. године, Ковнер је постао славни писац и песник. Он је сведочио на суђењу Адолфу Ајхману 1961. године, читајући Прокламацију из Вилњуса за записник. Аба Ковнер је умро 1987. године. Витка Кемпнер је умрла 2012. године.
