Шмул Цигилбојм (1895-1943) био је пољски јеврејски социјалистички политичар и члан пољске владе у егзилу који је починио самоубиство у мају 1943. године у Лондону, у знак протеста због нечињења Савезника у погледу немачког истребљења европских Јевреја, а посебно пораза устанка у Варшавском гету.
Цигилбојм је рођен у сиромашној породици из радничке класе у Лублинској покрајини у Источној Пољској, као једно од десеторо деце. Породица се преселила у Хелм на почетку Првог светског рата, а 1917. године Цигилбојм је представљао град на првој конвенцији Опште јеврејске радничке уније, познатије као „Bund” (Савез). Године 1920. од њега се тражило да се пресели у Варшаву како би развијао свој политички рад. Године 1924. је постао члан централног комитета Bund-а и на тој позицији је остао до своје смрти. Године 1936, послат је у Лођ да би радио за Bund, а 1938. године је изабран за одборника града.
На почетку рата Цигилбојм је учествовао у одбрани Варшаве. Када су Немци тражили таоце из града, Цигилбојм се добровољно пријавио. Постао је члан Јеврејског савета (Judenrat) по ослобађању, али други чланови Bund-а су организовали његов одлазак, у страху од последица његовог гласног противљења политици гетоизације. Првобитно је избегао у Белгију, али је инвазијама из 1940. године био принуђен да бежи прво у Француску, а потом у Сједињене Државе. Године 1942. стигао је у Лондон.
Од марта 1942. године, он и ционист Игњације Шварцбарт су били два јеврејска члана пољске владе у егзилу у Лондону. Касније те године, Цигилбојм је објавио памфлет под називом Зауставите их сада: немачка масовна убиства Јевреја у Пољској, али је тиме привукао мало пажње. У децембру, након састанка с Јаном Карским, пољским подземним куриром евиденција које је чувала тајна архивска група Онег Шабат у оквиру Варшавског гета, Цигилбојм је имао емисију на јавној станици BBC у којој је тражио да се предузму мере за заустављање „највећег злочина у људској историји.”
Четири месеца касније, 19. априла 1943. године, отварање Бермудске конференције се подударало с почетком устанка у Варшавском гету. Почетком маја, Цигилбојм, већ фрустриран нечињењем Савезника, примио је вест о смрти своје жене и најстаријег сина у Варшавском гету. 11. маја написао је писмо пољском председнику Ракијевичу и премијеру Владиславу Сикорском, критикујући нечињење Савезника и пољске владе. Потом је починио самоубиство. Тело му је кремирано на његов захтев у знак симболичног протеста. Цигилбојмов преживели син Јозеф је преузео његове посмртне остатке из крематоријума Голдерс Грин у Лондону, 1959. године. Након што је локална јеврејска заједница одбила да дозволи сахрану пепела, он је однет у Сједињене Државе и покопан у држави Њујорк 1961. године.
Цигилбојму су посвећени споменик у Варшави и спомен плоче у Лондону и Хелму. Споменик у Варшави цитира његово последње писмо: „Не могу да ћутим и не могу да наставим да живим док се остатак пољских Јевреја, чији сам представник, убија.”
