Операција Рајнхард је била масакр Јевреја у подручјима Пољске која нису била припојена Немачкој, примарно у центрима за истребљење Треблинка, Собибор и Белзец. Започета је крајем 1941. године, али је добила нови назив Операција Рајнхард у част Рајнхарда Хејдриха, главног архитекте нацистичког „Коначног решења” који је убијен у пролеће 1942. године. Операције убијања су се спроводиле у Белзецу од марта до децембра 1942. године, у Собибору од маја 1942. до октобра 1943. године и у Треблинки од јула 1942. до октобра 1943. године. Операција Рајнхард је трајала до новембра 1943, с масакром 42.000 Јевреја који је назван Операција Фестивал жетве (Erntefest). Укупно, Меморијални музеј Холокауста у Сједињеним Државама процењује да је Операција Рајнхард убила приближно 1,7 милиона Јевреја и непознат број нејеврејских Пољака, Рома и совјетских ратних заробљеника.
Поред тога, одређени број логора за принудни рад, укључујући Травники, Будзин и Понјатову били су такође део Операције Рајнхард, као и логор Мајданек пре него што је формално претворен у концентрациони логор.
Логори Операције Рајнхард су углавном користили угљен-моноксид за убијање својих жртава, иако је у Мајданеку коришћен Циклон Б, а логори за принудни рад Травники и Будзин убијали су Јевреје радом и стрељањем.
Операцију Рајнхард је надгледао од њеног почетка до касне 1943. године Одило Глобочник, СС и полицијски вођа за Лублински округ. Изградњу и управљање логорима је надгледао Кристијан Виртс који је, као и многи други у Операцији Рајнхард био инструмент у Програму еутаназије.
Након завршетка Операције Рајнхард, логори Треблинка, Белзец, Собибор и Хелмно су били демонтирани, земља преорана и пољски фармери насељени на ту земљу. Данас постоје спомен обележја на свим тим местима.
