Матхаузен је био концентрациони и радни логор установљен близу Линца након припајања Аустрије Немачкој 1938. године. Централна карактеристика логора је био каменолом у коме су затвореници били приморавани да раде. Степенице ка каменолому су биле инструмент мучења и смрти. Они који нису могли више да носе немогуће терете бацани су одозго у смрт.
Како је рат напредовао, Матхаузен је постао логор с популацијом криминалаца и оних који су се противили нацистичком режиму по савести: Јеховини сведоци и религиозни људи с приговором савести су слати тамо. У априлу 1940. године Вишијевска Француска је предала хиљаде избеглица из Шпанског грађанског рата. Већина њих, најмање 7000, је била затворена у Матхаузен. Приближно 90.000 људи је умрло у Матхаузену. Најмање 14.000 њих су били Јевреји.
У каснијим фазама рата, Матхаузен је био одредиште за хиљаде затвореника који су евакуисани с истока у маршевима смрти. Матхаузен су ослободиле америчке трупе 5. маја 1945. године, два дана након што су последњи чланови СС јединица побегли. То је сада музеј и спомен обележје.
