Симон Веј (1927-2017), рођена као Симон Јаков у Ници, Француска, била је депортована у Аушвиц марта 1944. године, а одатле у концентрациони логор Берген-Белзен у Немачкој, одакле је ослобођена 15. априла 1945. године. Након повратка у Француску, студирала је право, постала судија, а 1974. ју је француски председник Валери Жискар д'Естен именовао за министарку здравља.
Након тога је била председница Европског парламента од 1979. до 1982. године, па поново француска минстарка здравља, социјалних питања и градских послова од 1993. до 1995. године. „Њен бескомпромисни хуманизам, искован ужасима логора, учинио ју је сталном савезницом слабих и одлучним непријатељем било каквог политичког компромиса с екстремном десницом”, изјавио је председник Емануел Макрон након њене смрти 30. јуна 2017. године.
