Национал-социјалистичка немачка радничка партија (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, NSDAP) је била екстремно десничарска немачка политичка партија основана 1920. године након немачког пораза у Првом светском рату. Водио ју је Адолф Хитлер од 1921. до 1945. године.
Партија је обећала да ће бранити немачке културне вредности од јеврејско-космополитских утицаја, укинути грубе одредбе [Версајског споразума] које су демилитаризовале и наметнуле велики економски терет Немачкој након Првог светског рата, заштитити Немачку од опажене претње комунизма и поново је вратити у њен предратни сјај и у међународну арену.
Након почетка [Велике депресије] 1929-1930. године, Нацистичка партија је порасла од 2,6 процената на немачким парламентарним изборима 1928. године до тога да је постала друга највећа политичка партија у земљи након избора у септембру 1930. године на којима је освојила 18,3 процента гласова. На изборима у јулу 1932. године је била највећа партија са 37,3 процената гласова.
Након што је Хитлер именован за канцелара Немачке јануара 1933. године, Нацистичка партија је постала доминантна и ускоро једина политичка партија и покрет у Немачкој. Од 1949. године, Нацистичка партија је стављена ван закона у Немачкој.
[Версајски споразум: споразум којим је завршен Први светски рат, потписан у Галерији огледала у Версају 1919. године између Савезничких сила и поражене Немачке. Споразум је нанео стране и домаће територијалне губитке и економске казне Немачкој и садржао је експлицитно признање одговорности Немачке за избијање рата 1914. године. Споразум је био нашироко критикован у то време, како у Немачкој тако и другде.]
[Велика депресија: 29. октобра 1929. године, америчка берза је доживела колапс. Двадесетих година прошлог века, америчке владе су се ослањале на приватне инвестиције за обезбеђивање позајмица које би омогућиле да Немачка испуњава своје обавезе по основу Версајског споразума и плаћа репарације. С колапсом тих приватних инвеститора, Америка је била принуђена да опозове позајмице учињене Немачкој, Британији и Француској, што је водило ка колапсу тих економија. Политичка последица настала због незапослености и тешких социјалних услова била је политичка нестабилност. У Немачкој, економски колапс је био средиште успона Хитлера и нациста. У Британији и Француској, последични фокус на домаћа питања је био највећи разлог зашто су обе земље пропустиле да испрате агресивну инострану политику Осовине тридесетих година прошлог века.]
