Политике и мере усмерене против Јевреја могу се поделити у три периода или фазе: прогон и присилна емиграција немачких и аустријских Јевреја од 1933. до 1939. године, период гетоизације и репресије на источним територијама које је Немачка окупирала између 1931. и 1941. године и фаза систематског истребљења од средине 1941. до краја рата. Научници се не слажу око мотивације и намера које стоје иза ових политика.
У почетку, током четрдесетих и педесетих година прошлог века, научници су с [интенционалистичке] тачке гледишта тврдили да је уништење Јевреја почело од Хитлерове личне мржње према Јеврејима. Тврдили су да доследност у његовим изјавама против Јевреја, од самог почетка његове политичке активности 1919. године до његовог коначног „Тестамента” из 1945. године, говори да је он дошао на власт с веома јасним циљем да у најмању руку елиминише Јевреје из Немачке.
Међутим, како је време пролазило, други научници су указивали на потребу структуралистичких или [функционалистичких] тумачења која узимају у обзир напоре широм немачког друштва да се Јевреји истерају из немачког свакодневног живота кроз појачано угњетавачко законодавство и [кумулативну радикализацију]. Ови научници су такође указивали на планове да се подстакне или силом оствари емиграција Јевреја из Немачке касних тридесетих година прошлог века, као и (по аналогији) на пропуштање остатка света да понуди безбедно уточиште за хиљаде које су покушале да побегну. Међународни напори да се нађе решење за избегличку кризу били су у најмању руку неодлучни и слаби.
С избијањем рата, ситуација немачких Јевреја се погоршала, док су се они који су били на новоокупираним територијама у Пољској често налазили концентрисани у гетима. Међутим, након инвазије на Совјетски Савез у јуну 1941. године, активности Оперативних група, ширење постојећих логора као што је Аушвиц и изградња центара за убијање, пратили су депортацију Јевреја из Немачке до места за убијање. Иако не постоји документ у коме је Хитлер изричито наредио „Коначно решење јеврејског питања”, што одређивање тачног датума чини немогућим, постоји сагласност око тога да је у лето 1941. године дошло до преласка на систематичнији програм убијања.
[Интенционализам: уверење да су нацисти поступали на основу дугорочног плана или завере засноване на идентификацији, концентрацији и коначном убијању Јевреја, осмишљеним пре него што су дошли на власт 1933. године.]
[Функционализам: аргумент да су многе одлуке о убијању настале као одговор на локалне изазове и недостатак смештаја и хране, као и да су их доносили службеници и СС официри нижег ранга пре него да су наређиване с централних позиција.]
[Кумулативна радикализација: термин скован од стране немачког историчара Ханса Момзена који описује како немачке компаније, професионалне организације па чак и локална места премашују директиве нацистичког режима у искључивању Јевреја из немачког друштва.]
