Примо Леви (1919-1987) био је италијански хемичар депортован у Аушвиц фебруара 1944. године након што је ухваћен током активности које је вршио као партизан. Од 650 људи у његовом транспорту, само 96 њих није послато у гасне коморе одмах по доласку. Од њих 96 регистрованих у логору, само троје је преживело.
Након годину дана у Аушвицу III-Моновицу, Леви је ослобођен јануара 1945. године од стране Црвене армије. Он није одведен на последњи марш смрти јер су нацисти веровали да ће он и други које су оставили за собом умрети од болести и неухрањености пре него што Црвена армија стигне.
Након ослобађања, Леви је провео неко време у опоравку у логору Аушвиц пре него што је кренуо на дуго путовање назад кући у Торино где је провео остатак свог живота.
Након повратка, Леви је написао сведочење о својим искуствима из Аушвица, објављено под називом [Ако је ово човек] 1947. године, иако је књига у почетку привукла мало пажње. Она је поново издата 1958. године, а њен успех је довео до друге књиге 1963. године: [Примирје], која описује његов опоравак и повратак у Торино. Наставио је са писањем још много књига и завршио са Утопљеником и спаситељем 1986. године. Убрзо након завршетка те књиге у којој је написао анализу свог преживљавања, која представља једно од његових највећих претраживања душе, умро је у околностима које су указивале на то да се можда убио.
[Аушвиц III-Моновиц: био је логор за принудни рад спојен са Bunawerke хемијском фабриком, успостављен у октобру 1942. године и трајао је до ослобађања логора Аушвица у јануару 1945. године. Од новембра 1943. године, био је административни центар за под-логоре Аушвица у рудницима и фабрикама широм јужне Пољске.
Затворенички рад, који је у значајној мери укључивао преживеле-сведоке Елија Визела и Прима Левија, био је углавном коришћен у изградњи фабрике за немачки хемијски конгломерат I.G. Farben. Локација је данас празна, иако је фабрика остала. Машинерија је била послата у послератни СССР, али ју је пољска влада касније заменила.]
[Књига Ако је ово човек, објављена је у САД-у под насловом Преживљавање у Аушвицу: Примирје је у САД-у имало наслов Поновно буђење]
