Рабин Лео Баек (1873-1956) је био немачки реформски рабин који је обављао функцију председника Заступништва Рајха за Јевреје у Немачкој (Централна организација Јевреја у Немачкој) од његовог стварања септембра 1933. године до гашења 1942. године. Од 1942. године Баек је био затворен у Терезинштату (Терезин) где су његова предавања из историје и филозофије, држана по сећању, пружала утеху и уверавање упркос страшним околностима. Након ослобађања из Терезинштaтa, емигрирао је у Британију, где је умро 1956. године.
Као водећи реформски рабин, Баек је био на челу Немачког реформског покрета и председавајући Општег немачког удружења рабина (Удружење немачких рабина из различитих комуна), организације која је обухватала и либералне и ортодоксне рабине. Ове позиције, у комбинацији с његовим угледом због школованости, расуђивања и интегритета, чиниле су га правим избором за вођу новог Заступништва Рајха од септембра 1933. године.
Године 1942. је са другим немачким Јеврејима отишао у гето-логор у Терезинштату (Терезин), где је обављао дужност учитеља, рабина и утешитеља, „човека од интегритета који хода усред апсолутног зла”. Након ослобађања, Баек је спречио осветничка убиства чувара логора и обезбеђивао здравље и утеху за болесне, пре него што је прихватио прелазак у Енглеску. Умро је у Лондону 1956. године.
Баекову мотивацију за останак у Немачкој и прихватање депортације је тешко засигурно знати, али његови текстови и анегдоте пружају неке идеје. Током периода од 1933. до 1942. године, Баек је био хапшен најмање пет пута. Први пут 1935. године, када је написао молитву за Кол Нидреј службе (које почињу поштовањем Јом Кипура), чиме је резимирао не само своје схватање ситуације немачких Јевреја, него и одговор на ту невољу, одговор који је Баек обликовао током нацистичког доба:
Наша историја је историја величанствености људске душе и достојанства људског живота. У овим данима туге и бола, окружени срамотом и стидом, окрећемо наше очи ка старим данима. Из генерације у генерацију, Бог је избављао наше очеве и избавиће и нас у данима који долазе. Погнућемо своје главе пред Богом и стајаћемо прави и усправни пред човеком. Знамо свој пут и видимо пут до свог циља.
