Жена-рабин Регина Јонас била је пионир, Јеврејка теолог и прва која је постала рабин у савременом добу. Била је међу последњим Јеврејима који су убијени у Аушвицу октобра 1944. године, након што је две године била затворена у Терезинштату (Терезин), логору-гету за угледне и старије Јевреје.
Јонас је рођена у Берлину 1902. године у религиозној породици из радничке класе. Иако није стекла високу академску титулу, након матуре у Лицеју (средња школа) уписала је Вишу школу за науку о јудаизму, Виши институт за јеврејске студије. Дипломирала је на Институту 1930. године као академски наставник религије, бранећи дисертацију на тему „Да ли жене могу да служе као рабини?” Због именовања конзервативног учењака на место професора Талмуда, тек 1935. године је Јонас било омогућено да полаже завршни испит за рабина. 27. децембра 1935. године, либерални рабин др Макс Динеман јој је издао рабинску диплому. Њен статус је био предмет сталних контроверзи, уз много како ортодоксних тако и прогресивних Јевреја који су одбијали да јој признају статус.
Како се нацистички прогон Јевреја интензивирао и многи немачки рабини су потражили уточиште у иностранству, госпођица рабинка Јонас је постајала све траженија међу прогресивним Јеврејима. Њена одлука да остане у Немачкој као и Лео Баек, вођа немачких Јевреја, донела јој је поштовање многих конгреганата.
Године 1941. Јонас је била одређена, као и сви берлински Јевреји старији од 14 година, за рад у фабрици. Гад Бек, преживели, радио је с њом и описао њен рабински рад чак и у фабрикама: „Њена синагога је била свуда”, писао је он касније. Упркос честим сугестијама да треба да напусти Немачку, Јонас је то одбијала. На прослави Шавуота 1939. године, тврдила је да је нацистички период „време искушавања ватром” и да немачки Јевреји треба да понесу историјски терет идентификујући се као гаранти јеврејске будућности тако што ће се „заузимати за Израел, радећи посао наших предака са Синаја”, јер „тада се ланци не ломе и ми добијамо снагу да отмено носимо ове историјске одговорности.”
Новембра 1942. године, нацисти су депортовали Јонас и њену мајку у Терезинштат, где је она наставила да подучава, учи и проповеда.
