Холокауст је био покушај нацистичке Намачке, њених савезника и колабораната да убију европске Јевреје. Током шест година Другог светског рата, систематски, бирократски прогон и угњетавање које је спонзорисала држава и организовала влада, резултирало је смрћу шест милиона европских Јевреја широм континента.
Прогон Јевреја у Немачкој почиње 1933. године, готово одмах након доласка нациста на власт. Међутим, систематско, масовно убијање Јевреја, догађа се током Другог светског рата. У почетку је то значило гетоизацију и масовна стрељања у Централној и Источној Европи. Потом, између 1941. и 1945. године, почеле су депортације у центре за убијање као што су Аушвиц, Треблинка и Белзец, прво са локација у окупираној Пољској, а потом из целе окупиране Европе. Ову фазу систематског убијања Јевреја нацисти су називали Коначно решење јеврејског питања.
Међутим, у Совјетском Савезу Јевреји су већином убијани у масовним стрељањима: скоро трећина жртава Холокауста је убијена у близини места где су живели, без транспоротвања у гета или логоре. А ни нацистичка потрага за јеврејским жртвама није била ограничена на Европу: Јевреји из Триполија су депортовани у Берген-Белзен, а други из Бенгазија у радни камп у Аустрији.
