Вел д'Хив је назив за Велодром д'Хивер (Зимска бициклистичка стаза). То је било место у Паризу где је између 7000 и 13.000 страних и Јевреја без држављанства било концентрисано након хапшења широм града која су вршена 16-17. јула 1942. године од стране француске полиције и званичника. Након пет дана, ухапшени су пребачени у транзитне логоре и потом у Аушвиц где је већина њих убијена.
Мере против Јевреја у Француској интензвиране су 1942. године. У мају, Јевреји су били принуђени да носе Жуту звезду, а у јуну су се СС јединице састале с француским званичницима да би координирали хапшења широм земље. Рене Боске, шеф француске полиције, и Луј Даркјер де Пелепои, комесар Вишијевске Француске за јеврејска питања, били су укључени у припрему и обезбедили су немачко одобрење за промену датума хапшења с Дана Бастиље (14. јула) на 16. јул. 13. јула, Емил Енекин, шеф париске полиције, послао је детаљне планове операција префектури (полицијски округ). Задужена за хапшење 28.000 Јевреја у париској области, полиција је имала наређење да подноси извештаје сваког сата.
До краја 16. јула, париска полиција, француски званичници и чланови антисемитске и фашистичке политичке партије Франсуска народна партија, коју је предводио Жак Дорио, ухапсили су преко 11.000 људи, међу којима и 3625 деце. Њих 6000 је одмах послато у транзитни камп у Дрансију. Остатак је задржан у Вел д'Хиву наредних пет дана. Неке процене говоре да је укупан број ухашених достигао 13.000.
Унутар Вел д'Хива, стаклени плафон је био заливен и обојен у плаво да би задовољавао прописе о замрачивању, што је значило да су на летњој врућини температуре јако брзо расле. Са неадекватним санитарним чворовима и без хране и воде, осим оне коју су достављали Црвени крст и Квекери, услови су се убрзано погоршавали. Сара Лихтштејн-Монтар, тада четрнаестогодишњакиња, описала је 2017. године те услове за француску телевизију: „Тамо је већ било 5000 људи. Било је страшно. Метеж је био грозан. Деца су трчала около, али су родитељи на својим местима били тихи. Смрад је био ужасан. Било је мало тоалета и они су се брзо зачепили. Виђала сам одрасле како врше нужду свуда.”
Након пет дана, затвореници су послати у транзитне логоре у Дрансију, Питивијеру и Бун-ла-Ролану. Одрасли су раздвојени од своје деце и депортовани у Аушвиц. 3000 деце је депортовано у Аушвиц неколико месеци касније и тамо убијено. Све у свему, 77.000 Јевреја с француске територије је убијено у концентрационим логорима и центрима за убијање.
