Рајнхард Хејдрих је био један од главних архитеката „Коначног решења”. Као шеф Главне канцеларије за безбедност Рајха (Reich Security Main Office, RSHA), који је одговарао само Химлеру и Хитлеру, био је задужен за идентификацију, транспорт и убијање европских Јевреја од лета 1941. године. Организовао је и био домаћин Ванзејске конференције у јануару 1942. године, непосредно пре него што је убијен у Прагу маја 1942. године од стране чешких бораца отпора (које је обучавала и наоружавала британска обавештајна служба).
Хејдрих се придружио Националној социјалистичкој немачкој радничкој партији (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, NSDAP) раних тридесетих година двадесетог века, након десет година службе у немачкој морнарици. Брзо је напредовао кроз чинове СС-а, развијајући интерну полицију NSDAP-а, под називом Служба за безбедност. Године 1934. постављен је за начелника Гестапа, који је створен уједињавањем немачких конкурентских политичких полицијских агенција. RSHA је 1939. године ујединила немачку полицију под командом Хејдриха. Касније те године, он је створио Оперативне групе за праћење Вермахта у Пољској, са задатком уклањања противника. Године 1941. Хејдрих је био главни планер Операције Барбароса, тако што је писао наређења за Оперативне групе које је требало да убију око 1,2 милиона жртава Холокауста.
31. јула 1941. године, Хејдрих је добио писмо од Хермана Геринга, у коме му наређује да изврши „све припреме у погледу организације, материјалне стране и финансијских аспеката за коначно решење јеврејског питања на оним територијама у Европи које су под немачким утицајем”. Записник с Ванзејске конференције од 20. јануара 1942. године јасно говори међутим, да је Хејдрих свој задатак много шире тумачио, идентификујући као мете 11.000.000 Јевреја у 32 земље, укључујући оне у земљама које су у то време биле ван немачке контроле или утицаја.
