Нацизам је био расистичка идеологија чији су циљеви били елиминација Јевреја и других непожељних група из немачког друштва. То није имало основу ни у чињеницама ни у логици. Хитлер и нацисти су Јевреје означили као мете прогона и уништења јер су били фанатични антисемити који су мрзели Јевреје.
Нацисти су у својој раној пропаганди изнели две централне погрешне тврдње: прво, да су немачки Јевреји издали Немачку током Првог светског рата и да су били одговорни за њен пораз и друго, да су Јевреји били одговорни за економску беду Немачке током депресије касних двадесетих и раних тридесетих година прошлог века. То је повезано с већом лажи о глобалној јеврејској завери.
Током
Трећег Рајха, фокус индоктринације био је на елиминацији Јевреја као загађивача
„аријевске” расне чистоте. Начини на које се ово надовезује на старије
традиције антисемитизма у оквиру Немачке остају предмет дебате.
Мржња према Јеврејима има дугу историју у европском друштву. Погроми и
протеривања деградирали су историју скоро сваке земље у Европи средњег века па
чак и модерног доба. То је било засновано на означавању Јевреја као „убица
Христа” од стране хришћанских власти и опстајању антисемитских стереотипа у
уметности и књижевности. Током деветнаестог века, религијска мржња према
Јеврејима комбинована је с уверењима о расној разлици и супериорности
заснованој на „крви”, пре него на уверењу стварања модерног антисемитизма.
Пионирски историчар Холокауста Раул Хилберг тврдио је да је мржња према
Јеврејима еволуирала кроз векове, са изузетним континуитетом у методама и
циљевима: „Хришћански мисонари су заправо рекли: Немате право да живите међу
нама као Јевреји. Секуларни владари који су их следили прокламовали су: Немате
право да живите међу нама. На крају, немачки нацисти су одлучили: Немате право
да живите.”
[Антисемитизам – мржња према Јеврејима. Напори да се ово дефинише остали су контроверзни, али дефиницију и примере које даје *Међународна алијанса за сећање на Холокауст* у великој мери користе владе и друге организације]
