Ратни одбор за избеглице (War Refugee Board, WRB) је успостављен јануара 1944. године Извршним налогом председника Френклина Рузвелта. Извршни налог је гласио да је америчка политика „да предузима све мере у оквиру своје моћи да спаси жртве непријатељског прогона које су у непосредној смртној опасности, или да на други начин тим жртвама пружи сву могућу помоћ и сарадњу у складу с успешним завршетком рата.”
WRB, који је водио Џон Пеле, сарађивао је са јеврејским оргнаизацијама, групама отпора и дипломатама из неутралних земаља како би покушао да спаси што је могуће више Јевреја, било оних који су се крили или оних који су били у концентрационим логорима, као и да обелодани прве детаље о убиствима у Аушвицу америчкој јавности у склопу кампање ради одвраћања починилаца од даљих радњи. Најпознатије је да су WRB и Амерички уједињени комитет за дистрибуцију спонзорисали рад шведског дипломате Раула Воленберга, који је спасио хиљаде Јевреја у Будимпешти тако што им је издавао шведска документа која су обећавала заштиту. Након рата, међутим, иако је WRB спасио десетине хиљада Јевреја, Пеле је описао његов рад као „мали и закаснео”.
