Након завршетка Другог светског рата у Европи, Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, СССР и Француска су установили Међународни војни трибунал (International Military Tribunal, IMT) са надлежношћу за ратне злочине, злочине против мира, злочине против човечности и удруживање ради чињења таквих злочина.
У новембру 1945. године, високорангирани преживели званичници Трећег Рајха изведени су пред IMT у Нирнбергу, Немачка. Међу њима су били Херман Геринг, Хитлеров подканцелар и један од најпознатијих нацистичких вођа, министар иностраних послова Јоаким фон Рибентроп, Ханс Франк, главни губернатор окупиране Пољске, нацистички идеолог Алфред Розенберг и Ернст Калтенбрунер, виши СС официр и начелник Главне канцеларије за безбедност Рајха.
Током суђења, тужилаштво је до ситних детаља изложило детаље и обим уништења већине европских Јевреја, иако то није био главни фокус суђења. Неколико преживелих из логора и гета је сведочило на суђењу, као и неколико главних починилаца. Пре свих, Рудолф Хос, први командант логора Аушвица, изнео је сведочење у коме је признао да су милиони умрли.
1. октобра 1946. године, 12 оптужених је осуђено на смрт, троје је било ослобођено а остали су добили затворске казне. Најважнији оптужени, Херман Геринг, починио је самоубиство у својој ћелији, а десет оптужених је погубљено 16. октобра 1946. године. Нирнбершки затвореник који је последњи умро био је Рудолф Хес, у затвору Шпандау, 1987.
