Појам геноцида је створио 1944. године пољско-јеврејски адвокат Рафаел Лемкин. Он се односи на уништење конкретне групе, у целини или делимично, због националног, етничког, расног или религијског идентитета те групе.
У децембру 1948 године, Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида која је установила геноцид као злочин према међународном праву. Конвенција наводи пет активности које, појединачно или заједно, могу да чине геноцид:
- убијање чланова групе,
- проузроковање озбиљних телесних или менталних оштећења члановима групе,
- намерно отежавање услова живота групе срачунато
на то да
доведе до њеног физичког уништења у целини или делимично, - наметање мера које имају за циљ да спрече рађање унутар групе,
- присилно пребацивање деце из групе у другу групу.
Конвенција је такође појаснила и да су покушај да се почини геноцид, као и подстрекавање и саучесништво у злочину кажњиви према конвенцији. Постојало је много других геноцида од 1945. године.