Нирнбершки закони представљају назив за два закона који су донети у нацистичкој Немачкој у септембру 1935. године, Закон о заштити немачке крви и немачке части и Закон о држављанству Рајха.
Закон о заштити немачке крви и немачке части забрањивао је бракове између Јевреја и нејеврејских Немаца, криминализовао сексуалне односе међу њима и забрањивао Јеврејима да запошљавају немачке жене млађе од 45 година као служавке.
Закон о држављанству Рајха је имао за циљ да дефинише на кога се примењује први закон. Само појединци „немачке или сродне крви” могли су бити држављани Немачке, а Јевреји, дефинисани као раса, су били лишени немачког држављанства и препуштени статусу „поданика државе”. Овај закон је дефинисао за Јевреја свакога са троје или више баба и деда који су рођени као Јевреји, укључујући оне који су прешли у хришћанство и децу и унуке тих људи.
Нирнбершки закони су утицали на свакодневни живот свих Јевреја у Немачкој на најосновнијим и најинтимнијим нивоима. Они су такође изазвали свежи талас спонтаних забрана јеврејског учешћа у немачком животу, познатих као [кумулативна радикализација].
[Кумулативна радикализација: термин скован од стране немачког историчара Ханса Момзена који описује како немачке компаније, професионалне организације па чак и локална места премашују директиве нацистичког режима у искључивању Јевреја из немачког друштва.]
